Telefon: 060/ 300 555 2
Laze Kostića 14/3  Novi Sad

Kako nastavnici vide sledeću školsku godinu

Pošto su prosvetari već počeli da planiraju kako će izgledati nastava tokom sledeće godine nakon višemesečnih prekida školovanja, jedno od glavnih razmatranja je kako da se regulišu značajni gubici u učenju koji su mnogi učenici doživeli ovog proleća.

Među planovima nadoknade izgubljenog vremena: Pokretanje letnje škole, eventualno produženje školske godine, ili započinjanje sledeće godine ponavljanjem sadržaja iz ovog polugodišta.

Ali, prema novom istraživanju zagovaračke grupe Saradnja za uspeh učenika, većina nastavnika radije ne bi menjala strukturu predstojeće školske godine.

Istraživanje, koje je obavljeno sredinom aprila, uključivalo je oko 5.500 nastavnika, direktora i kreatora obrazovnih politika o četiri različite opcije za školsku godinu 2020/21:

  1. Produžena školska godina 2020/21. koja bi uključila dodatno vreme za pokrivanje ili ponavljanje sadržaja od proleća 2020 .;
  • Nepromijenjeno trajanje školske godine 2020/21.  ali trebalo bi da  započne podučavanjem ili ponovnim podučavanjem sadržaja od proleća 2020.
  • Školsku godina 2020/21. počinje „kao i bilo koju drugu godinu“, novim sadržajima;
  • Ponudite mogućnost učenicima da ponove i poprave ocene.

Među nastavnicima, najpopularnija opcija bila je treća, te je  65% je reklo da ukoliko se vratimo u školu na vreme, želeli bi da 2020/21. bude redovna godina. Ali priznali su da će verovatno postojati mnogo veća potreba za diferencijacijom.

„U svojim otvorenim odgovorima, mnogi nastavnici pozivaju na ciljana rešenje onim učenicima kojima je pomoć potrebna, a ne na pristupe koji odgovaraju svima“, pišu autori izveštaja.

Jedan anketirani nastavnik na Floridi predložio je višečasovno predavanje u učionici, sa jednom popravnom i jednom grupom na nivou ocena. „Učenicima treba ponuditi mentorstvo i dodatnu nastavu kako bismo ih dovoljno privukli, a  zatim postepeno početi gradivo sledećeg razreda“, napisala je ona. Drugi nastavnik iz Virdžinije predložio je angažovanje asistenata za rad sa učenicima u malim grupama.

Direktori su takođe voleli mogućnost početka školske godine kao i obično, sa čime se složilo 54% nastavnika.

Najpopularnija opcija među nastavnicima je da školska 2020/21. godina počne predavanjima onih sadržaja od proleća 2020. godine.

Nadalje, nekolicina ispitanika – nastavnika ukazuje da će ovaj period školovanja dugoročno uticati na učenje učenika.

„Obično se vreme posle prolećnog raspusta koristi za pripremanje za testiranja“, napisala je učiteljica iz Teksasa. „U tom period se uvodi vrlo malo novog materijala, koje učenici uspešno savladaju kod kuće i usput. Svakako učenici tokom letnjeg raspusta zaboravljaju gradivo, tako da realno školsku godinu počinju zbunjeni i treba im malo osvežavanja. Tako da nisu puno izgubili. „

Istraživači, međutim, predlažu da bi efekti prekidanja školovanja mogli biti gori od uobičajenog „letnjeg propuštanja“. Studija NVEA-e, Severozapadne asocijacije za evaluaciju, projektovala je gubitak učenja koji bi mogao nastati ako studenti ne prime bilo kakva uputstva tokom prekida . Moguće je, otkrili su istraživači, da bi učenici mogli da zadrže samo oko 70% svog napretka u učenju od ove godine i mogu izgubiti od 50% do celog svog matematičkog napretka.

Podaci istraživačkog centra Education Week ukazuju na to da iskustva učenja mogu znatno varirati tokom ovih prekida rada.

U nedavnom istraživanju 99% nastavnika reklo je da pružaju instrukcije tokom ovog prekidanja školske godine. Međutim, nastavnici su takođe izvestili da je u proseku 25%  njihovih učenika „u osnovi bilo neodgovorno“ (na primer, ne prijavljuju se ili  ne uspostavljaju bilo kakav kontakt).

Istraživanje Saradnje takođe je postavilo pitanje da li će se učesnici zalagati da se na početaku sledeće godine učenici ne ocenjuju, već da utvrde koje praznine bi trebalo da se popune.

Ovaj predlog dijagnostičkog testa bio je popularan u svim grupama, te ga je podržalo 59% nastavnika, 71% direktora i 70% kreatora obrazovnih politika

Uprkos tome, istraživanje pokazuje da bi kreatori obrazovnih politika mogli razmotriti neka rešenja koja nastavnici odbacuju.

Na pitanje o produženju naredne školske godine nastavnici su se protivili, te je samo, 15% podržalo je produženje godine u leto 2021.

Moguće je, međutim, da se za neke škole nijedan od ovih scenarija neće ostvariti na jesen. U nekim državama, poput Illinoisa i Marilanda, guverneri i državni nadzornici obrazovanja rekli su da bi kontinuirano širenje koronavirusa moglo primorati školske zgrade da ostanu zatvorene naredne godine.

U otvorenim odgovorima, bar jedan od ispitanika – kreator politike iz Mainea – primetio je ovu mogućnost, sugerišući da se škole sada fokusiraju na pripremu roditelja za nastavak učenja na daljinu i osiguravanje da svaki učenik ima besplatan pristup internetu.

Ukratko, kreator politike upozorio je: „Pripremite se za drugu godinu školovanja na daljinu.“

Prevod: Nataša Grbović

IZVOR: Education Week

citaj izmedju redova, koronavirus, obrazovanje