Telefon: 060/ 300 555 2
Laze Kostića 14/3  Novi Sad

Kolektiv razvija kolektivnu svest

Ona/on je tako specifična/an” , opis deteta od strane roditelja, najčešće majke, koji čujem gotovo svakodnevno. To je istina. Ali važno je znati da su i ostala deca specifična, što je potpuno u redu.

Problem nastaje u momentu kada roditelji “pobrkaju lončiće” pogrešnim uverenjem da je cilj programa u kolektivu –  razvoj specifičnosti svakog deteta.
Neophodno je i poželjno rad sa decom  individualizovati i u kolektivu, ali ne puno. Zašto? Zbog osnovnog cilja kolektiva – razvoj kolektivne svesti.
Boravak u vrtiću, na sportiću… ne bi smeo da liči na odnose u porodici. Porodični ciljevi su drugačiji, pa je kombinacija porodica + kolektiv – dobitna.
Pojasniću.

Šta je osnovna ideja vaspitanja? – priprema za samostalni život.


Decu, sa jedne strane, očekuju porodica koju će u budućnosti  sami  stvoriti, ALI istovremeno, s druge, i svakodnevni, nametnuti odnosi u poslovnom okruženju.
Partnera biraš i značajno utičeš na svoju poziciju u tom odnosu, a poslovno okruženje je najčešće pod palicom osobe koja nije po tvom izboru, a ni pravila i obaveze ne određuje svaki zaposleni, već su nametnuta i to uglavnom –  grubo.

Verovatno ste povezali –  život sa vama je priprema za porodicu, a kolektivne aktivnosti priprema su za poslovno okruženje. Između ova dva sistema je drugarstvo, kao treća kategorija, koja se gradi kroz SLOBODNU igru.


Ono što hraniš, to i raste – pročitaćete često u knjigama o roditeljstvu.

Kolektiv dece “ukida hranu” socijalno nepoželjnom ponašanju. Na primer: iako roditelji smatraju da je njihovo dete specifično i ambiciozno, pa zbog toga želi da podredi okolinu sebi , a pri tom roditeljska ljubav blokira centar za razum pa to i dozvole u okviru svoje male porodice,  kolektiv ima zadatak da traži argumente i pred samozvane vođe stavlja teške testove, ukoliko pokušaju da budu “glavni”. Dete koje uspe da se nametne, zaista bude vođa u toj fazi razvoja, jer testovi kolektiva su neuporedivo teži od porodičnih.

Zar to ne liči na poslovni kolektiv? Identično.

Kolektiv, pre svega, ima zadatak da ograniči mogućnosti ugađanja sebi, odmah i sada. Ali kolektiv daje puno zauzvrat, pre svega osećaj pripadnosti, koji je jako značajan za zdrav razvoj, a lako se stiče u dečjim kolektivima. Primetićete ponos sa kojim deca izgovaraju ime svog vrtića ili grupice.

Primeri zahteva roditelja koji ne shvataju kolektiv, da lakše razumemo i zapamtimo:

1. Tata donosi doručak  u vrtić, za ćerku, ako ne bude htela da doručkuje isto što i drugari.
2. Dete je malo, pa ako može da sedi pored vaspitačice (u grupi od 20 vršnjaka).
3. Dete jako voli neku igračku i nosi je u vrtić, iako nije dozvoljeno.  Osnovna ideja vrtića – sve je zajedničko i svi smo u jednakoj poziciji. Cilj – postići zadovoljstvo među jednakima. Dan za igračke postoji u većini vrtića, ostalim danima donošenje ličnih stvari ugrožava osnovni cilj kolektiva.
4. Jedeš i kada nisi gladan, spavaš ili ćutiš kada ti se ne spava, lako možemo prevesti na jezik odraslih – razvoj tolerancije na “moranje “. Odrasli koji ne trpe moranje su u problemu kad god stanu u neki red, voze auto, konkurišu za posao, čiste kuću, idu u nabavku, čuvaju decu, ne spavaju noću zbog dece, neguju stare roditelje, čekaju decu sa treninga… spisak je beskrajan.

Da li bi svi trebalo da budemo isti?

Ne!!!

I zbog toga nijedno dete, a ni odrasli, ne bi trebalo da bude u kolektivu od jutra do sutra. Specifičnosti se najbolje razvijaju u porodici i u slobodno vreme,  a kolektiv ima zadatak da specifičnostima da formu koja je podnošljiva okolini.

Rečenice koje obično ne čujemo u porodici:

“Sačekaj malo na čašu vode”.
“Sada nema hrane” .
“Stani tu i čekaj mirno 10 minuta”.
“Ne možeš sada da spavaš”.
“Za sve postoji satnica!!!”

Svakodnevica u kolektivu, koja deci pomaže da razviju toleranciju:

“Sačekaj malo na čašu vode”.
“Sada nema hrane” .
“Stani tu i čekaj mirno 10 minuta”.
“Ne možeš sada da spavaš”.
“Za sve postoji satnica!!!”

Da zaključimo: ne tražite od kolektiva da razvija specifičnosti. To je, prvenstveno, roditeljski zadatak!

Napomena: Uočavanje i razvoj  darovite dece nije tema ovog teksta, jer je samo par procenata dece u toj kategoriji, iako roditelji misle drugačije.

Autor: Snežana Golić, pedagog i koordinator Razvojnog centra „Faktor“

#vrtić, kolektiv, reč stručnjaka, roditeljstvo, skola, snezana golic, vaspitanje