Telefon: 060/ 300 555 2
Laze Kostića 14/3  Novi Sad

Količina novca i sreća direktno su srazmerni, ali samo do određene granice

Slušam nekog fudbalera kako zadovoljno (uz onaj poseban…karakterističan, nazovimo to, osmeh) objašnjava kako on možda i jeste nizak, ali kad stane na novčanik postane najviši i svi ga lako primete… Eto…

A ja godinama živeo u zabludi… Mislio sam da u zivotu stojimo na svim onim knjigama koje smo pročitali…da sa te visine nekako možemo bolje videti šta nam se to dešava i tako donositi mudrije odluke… A možda i nisam… Jer on zaista i jeste vidjiv… Porocima, koji su skupi… Pogrešnim ženama, koje su još opasnije… Brzim automobilima, a fizika je verovali ili ne neumoljiva i ista za sve… Reketašima, raznoraznom polusvetu i tako dalje…

S druge strane, naučno je dokazano da su količina novca i sreća direktno srazmerni samo do određene granice…da količina prvog povećava količinu drugog samo do jednog nivoa… Nakon te cifre novac nam više ne može doneti sreću… Druge stvari i pitanja tada postaju mnogo važnija… Jer sa određenom svotom vi već možete imati sve što vam je zaista potrebno, nakon toga je samo pitanje koju marku ili tip tih nepohodnih stvari posedujete…a to je u suštini toliko nebitno…

Suštinski problem u ovoj našoj napaćenoj zemlji je što toliko mali broj ljudi ima tu minimalnu sumu da mogu biti bezbrižni i razmišljati o suštinskim stavrima…da je to pretužno… Jer mora se preživeti, mora se jesti i moraju se platiti računi…

Zbog toga je i došlo do okretanja razuma naglavačke…i do zaključka da je novac najvažniji…da je on jedini put do sreće…

Do potpunog apsurda… da novac zagospodari ljudima…da postane neki zli totem kome se svi klanjaju…mozda i zbog toga što ljudi ne mogu ni da zamisle da ga imaju iznad te zamišljene granice…to im je prosto nepojmljivo…a ogromne neuslišene želje znaju da uporopaste čoveka, da ga iskvare…pogotovo ukoliko dugo ostanu neostvarene..

A suština je u shvatanju da je novac neophodan tek u određenoj meri…ali da je on u stvari samo sredstvo, samo način prevoza do cilja… a ne sam cilj… jer…i u taljigama i u bembari se stiže tamo gde smo zapucali…a to mesto i mi sami smo pravi, dobri i srećni… Ili ne…

Dr Vladimir Đurić

citaj izmedju redova, novac, sreca, vladimir djuric