Telefon: 060/ 300 555 2
Laze Kostića 14/3  Novi Sad

Poruka rođendanske pozivnice

Danas smo skloni sve da zakomplikujemo, pa tako i dečije rođendane.

Opravdano ili ne, preporuke ko koga treba da pozove na dečiji rođendan i na koji način stizale su i od predstavnika naše struke, pa i Ministarstva. Moj zaključak je da je ovo pitanje jako važno i sa dalekosežnim posledicama u dečijem svetu, pa je red da i mi, odrasli, malo prodiskutujemo na „kids top temu“.

Mišljenja roditelja, pa samim tim i uticaj na svoju decu drastično su različita. Kreću se od nezainterosovanih preko umerenih do ekstremnih „Moj rođendan i šta mi možeš, ja sam car, kralj i glavni na svetu… jedan dan“. Baš kakvi smo i mi ljudi. Kako deca nemaju puno prilike da demonstriraju svoje stavove, rođendan je često i jedina prilika za to.

Umanjujući probleme dečijeg sveta, potpuno neopravdano neki će reći : „Nebitno, rođendan k’o rođendan. Možeš misliti drame“. Drama, drama u dečijoj glavi. I to prilično velika i važna. Da li znate da većina dece mesece u godini nauči upravo čekajući taj dan? Brojeve do 31, takođe? Čeličiti decu, učiti ih da nije ceo svet po našoj meri ili ipak pozvati celu grupu i otvoriti vrata novim drugarstvima , glavno je pitanje. To pitanje ne bi bilo toliko transparentno da su odrasli bili samo kulturni.

Međutim.. Ako nekoga ne zoveš na proslavu bilo kog tipa i u bilo kom uzrasnom dobu ni ne obaveštavaš ga o proslavi. Kultura, nista drugo. Druga tema – pozvati par drugara je jedno, a pozvati 20 od 22 je drugo. Drugo je ozbiljna poruka nepozvanima. Zasluženo ili ne – od slučaja do slučaja, ali teško da bih poslala takvu poruku detetu vrtićkog uzrasta. U vrtiću deca se jos uvek „traže“, mada spisak od petoro dece uglavnom mogu da ponove i imaju svoj mali krug drugara, pa je i to u redu.

U tom slučaju samo je važno da se pozivnice uručuju bez nepozvane publike, a za to postoji puno načina u 21.veku. Ali kada im kažete pozovi 15 od 25 teško će ponoviti isti spisak za 3 dana + stidljiva deca ili nova u grupi, kojoj je druženje i taj poziv zlata vredan verovatno neće biti na spisku, na primer. Šteta, priznaćete. Moja poruka, kao čoveka i pedagoga koji posledice gleda i pomno prati je da, ukoliko je moguće do škole pozivamo celu grupu. Neka drugarstva se baš u neformalnom okruženju probude. Stidljivoj, povučenoj i ćutljivoj deci sa svakom pozivnicom samopouzdanje raste. Učimo da budemo deo tima i uvažimo se međusobno. Kada deca krenu u školu kriterijumi izbora prijatelja su jasniji i sasvim je ok pozvati 10 od 30. I sama deca polako shvataju da je u redu graditi svoj svet i da to ne podrazumeva negativne emocije prema nepozvanima, niti isključenje iz šireg kruga prijatelja.

Jedan primer, pa obratiti pažnju: dečak je pred svima, svečano, delio pozivnice odabranima u školi. Tebe pozivam, tebe ne. I sada, posle 2 godine osete se posledice. To se tako ne radi. Nakon njegovog velikog dana i šanse da slavljenik svakoga „stavi na svoje mesto“, već sutradan osvanuo je dan kada on više nije bio delilac pravde, ali je bio odbačen od transparentno i svečano nepozvanih… Škola tada ima puno posla u ulozi medijatora. O tome se radi, dragi odrasli. Naše je da ih naučimo da grade svoj svet, ali budu i deo tima, uvaže sagovornika i ne budu gordi i nekulturni. Zvuči neobično, ali rođendan je prilika za izgradnju životnog stila.

Nisam od odraslih koji se sa svima slažu i cenim pravo na izbor iznad svega. Ne zaboravite, to pravo gradimo i dobijamo postepeno kroz život i obavezno tek nakon izgradnje kriterijuma za izbor i bar minimalnog iskustva. Samo tako izbor ima smisla. Slavljenikov je jedan dan godišnje, a poruke koje šalje drugarima važne su i traju mnogo duže. Samo to nemojte da previdite, pa svako po svom.

Snežana Golić, pedagog i koordinator Razvojni centar „Faktor“

pedagogija, rodjendan, snezana golic, vaspitanje