Telefon: 060/ 300 555 2
Laze Kostića 14/3  Novi Sad

Snežana Golić: Da li naši saveti prate 21. vek?

Pitam se i pozivam na lično iskustvo protivrečeći velikim imenima pedagogije koja poručuju: Deca moraju biti uključena u kućne poslove.

Stava sam da to ne mora ništa da znači.

Može i ne mora.

Važan je kvalitet života koji dete vodi i kakve osobe i navike pred sobom ima kroz detinjstvo, tačnije koje su vrednosti u njihovoj porodici .

Ako je dete imalo lepo iskustvo, najverovatnije će ga preslikati u odraslom dobu, samo prilagodjeno svojoj generaciji.

Verovatno će to biti i polazna tačka očekivanja od svog partnera sutra, ali i to je diskutabilno.

Ako žena ne može da zaspi dok ne sredi kuću, a pada od umora – neka pogrešna poruka je proganja .

Ako je stid što je hranu poručila, a ne sama pripremila za goste ili ukućane – neki sputani glas majke ili bake prevario je i nju.

Moji roditelji su prosvetni radnici u penziji. U našoj porodici se o kućnim poslovima nikada nije vodila polemika , niti je postojala neka dramatična podela. Kuća je bila zadovoljavajuće čista, obroci redovni i toliko je to sve bilo sporedno da se mame sećam kao dame, našminkane, sa lepim noktima, sa knjigom u ruci..Nikako kao kućne pomoćnice, žrtve, krpe ili kutlače. Ni u čemu nije preterivala. Uvek sam joj se divila i nikada je nisam sažaljevala. Ona je ponosna i svoja, moj oslonac i temelj. Ona mi je dala pravo da spavam kada sam umorna.

Nisam učestvovala u kućnim poslovima , moje je bilo da budem dobar djak (čak je njihov zahtev u Gimnaziji bio vrlo dobar uspeh, ne odličan), složim stvari u svojoj sobi, družim se i širim svoja interesovanja, stičem životno iskustvo i skapiram kako radi ovaj svet. Kada sam imala želju da se petljam po kuhinji, bila sam dobrodošla. Dobila sam i knjigu sa receptima na poklon, kao i savet da ne komplikujem sebi život po tim pitanjima, već pojednostavim i sebi olakšam kolikogod je to moguće.

Onog dana kada sam postala žena i majka uzela sam i krpu i varjaču lagano i to bez ikakvih problema.

Uporna sam i istrajna u svemu, a pre svega zadovoljna važnim izborima, jer stičući životno iskustvo shvatila sam šta neću, šta hoću i kako da neću ono što neću, a kako da dobijem ono što hoću.

Za sve to je bilo potrebno puno kvalitetno potrošenog slobodnog vremena za upoznavanje sebe, mogućnosti, puno slobode i vazduha.

Pitanje je da sam pored 7 časova u školi, domaćih zadataka i plesa još i obavljala kućne poslove redovno da li bih stigla da prepoznam sve nijanse i ponude života.

Ne kažem da je štetno decu uključiti, nemojte me pogrešno razumeti.

Ali mislim da je štetno kućne poslove preuveličavati, kao i kvalitet žene procenjivati po tome da li zna da suši kore i kupuje li ćevape ili ih pravi sama.

Ja samo mislim da je bar četvrtina života potrebna za titulu „najdomaćice“ , a da je to potpuno uzalud.

Kada moja deca pomisle na mene u odraslom dobu želim da osete moj parfem u mislima i odu da kupe mašinu za peglanje, čišćenje, kuvanje, brisanje.. Sve što budu mogli sebi da priušte i zbog toga budu srećni, a ne da ih grize savest.

Neka deca stvaraju, maštaju, komponuju, greše, uspevaju, druže se, pričaju, pričaju, pričaju, stiču najšarenija iskustva i neka nauče da misle, da procenjuju…

Naučiće da brišu i da kuvaju, ako su navikli da žive u uredjenoj porodici i prostoru.

Moj muž je znao da ne znam da kuvam i zajedno smo slavili početnike korake. Ženio je mene, a ne varjaču i znao je da nećemo biti gladni.

21.vek ne prepoznaje muške i ženske poslove, kako da ne.

Na 10 žena koje ne mogu da zaspe dok mašina ne završi pranje nečega, ide 0,0000000001 toliko sputan muškarac.

Autor: Snežana Golić, pedagog i koordinator Razvojnog centra „Faktor“

roditeljstvo, snezana golic, vaspitanje