Telefon: 060/ 300 555 2
Laze Kostića 14/3  Novi Sad

Zašto ljudi ostaju „zaglavljeni“ u lošim vezama i brakovima

„Jer je nekad bilo lepo“, rekla je u pesmi Ana Nikolić i skupila milione pregleda.

Neki dan sam pročitala još jednu istinu koju ću sada trapavo prevesti a koja kaže „znaš da je gotovo kada si zaljubljen u uspomene, a ne u osobu pored sebe“.

Ljudi rastu, razvijaju se. Prerastu. Da li bi ti želela da se neko budi pored tebe jer mu je žao? Jer mu je nekad bilo lepo? Jer si mu 2008. godine spremila kul iznenađenje za rođendan? Zbog dece? Najultimativniji izgovor od svih pred kojim svi drugi kapituliraju.

Zbog novca, stanova, kredita. Zbog obaveze. Zbog navike.

A, gde je ljubav? Ne ona sestrinska, bratska. Ne ona, volim te kao prijatelja. Ne ona, poštujemo se. Gde je ljubav? Ne mogu bez tebe. Želim da te vidim danas. Nedostajala si mi. Gde je ona ljubav koja ti ostavi iznenađenje na stolu ili se seti tvog omiljenog slatkiša? Gde je ona ljubav koja uvek bira tvoj zagrljaj pre nego pivo sa drugarima? Gde je ona zbog koje možeš sve?

Gde je strast kada se „dohvatite“ u hodniku pa zakasnite na posao?

Gde je ljubav kada spavate pripijeni jedno uz drugo?Gde je ona zbog koje želiš da budeš najbolja verzija sebe? Da ponešto ulepšaš i sakriješ. Da se nekom dopadneš. Da nekog osvojiš.

Da budeš lepa. Da nekome zaista želiš biti lepa. Da se pored nekoga osećaš kao najlepša žena na svijetu.

I zašto svi rado prihvatamo onu floskulu  da ljubav s godinama preraste u prijateljstvo. Je li to stvarno istina? I ako jeste zašto onda ne tražimo ljubav negde drugo? Ljubav i prijateljstvo treba da idu zajedno, ali ako prijateljstvo ostane bez ljubavi, one ljubavi između muškarca i žene, nešto je pošlo po zlu.Neko trpi. Ti, on, ili oboje. Neko je nesrećan, a sve šminka osmehom. I onda počne da se viče. Da se svađa  oko čarapa na podu.

Neko je kukavica. Nekome nije stalo više. Nekome se „ne da sve ponovo“. A da bi ostavio ono sigurno i poznato i krenuo ispočetka sam, nije lako.

Kao stara majica iscepanih šavova. Ne bi se njome više hvalio svetu, ali je ugodna. Poznata. Žao ti je da je odbaciš jer je „dobra za po kući“.

Nemojte nikada dozvoliti da vam ljubav bude za „po kući“.

Da se ljubav svede na „jesi li gladan“, „dobro jutro“ i „laku noć“.

Ako je prošla to samo znači da nije bila prava. Ili je usput poklekla.

Zašto i ti ne bi bila neka slika sa društvenih mreža gde ti neko smežuranim rukama za 50 godina nosi buketić cveća.

Zašto i ti ne bi bila više od kuvarice, čistačice i sestre. One pored koje je ugodno. Koja je dodatak nekom naučenom životu. Jer tako treba. „Da ima ženu“, jer ako nema nešto nije u redu.

Svet je ponekad surovo mesto da u njemu živiš sam. I jasno je da se plašiš. Jasno je da se pitaš kako bi. I utišavaš onaj maleni glasić koji cvili „pusti me“. Pa prestaneš  da farbaš kosu, vodiš računa o sebi i ideš na kafu sa drugaricama. Ne želiš da se dopadaš nikome pa prestaneš da se dopadaš i sebi.

Koliko god surov bio, svet može biti i sjajan kada te za ruku drži neko zbog koga želiš da dotakneš zvezde.

Neko ko se seti tvog omiljenog doručka. Ko ti donese samo jedan cvet, ubran negde usput. Ne mora to biti buket od sto ruža, skupi parfem ili bombonjera. Mogu biti papuče. Neke „ružnjikave“ cipele,ali da ne hodaš mokrih nogu.

Ljudi pronađu ljubav. I umesto da je neguju i hrane, oni počnu da je ubijaju. Kao da žele da vide koliko „jadnica može izdržati“. Pa bace na nju sve. Svađe, prepirke i čangrizavost.

Ljubav se ne uči. Ona se živi. Ljubav nije „ona je dobra za mene“. Ljubav ne biraš ti. Ona te izabere sama. Nije to neka prosta jednačina. To je najkomplikovaniji zadatak koji ćeš dobiti u životu, da je nađeš i čuvaš tako da ti rezultat u svakom momentu bude samo jedan. SREĆA. Tvoja, njegova i vaša.

IZVOR: https://lolamagazin.com/

citaj izmedju redova