Logoped Danijela Rakić Grudić

Životni moto: „“Duša se leči kada ste među decom”“  – Fjodor Dostojevski

Moram priznati da nisam oduvek znala da ću, kada porastem, biti logoped. Jedino što sam želela je da pomažem i radim sa ljudima. Život nas vodi u smeru u kom treba da idemo i kada možda nismo svesni toga. Smatram da je profesija koju sam odabrala teška, ali svakako vredna truda i  ljubavi.

Tek nakon završenog fakulteta u Beogradu sam se upoznala sa osobinama i odgovornošću svog posla. U mom slučaju, taj početak je bio pre 9 godina u udruženju za pomoć MNRO i rad u osnovnoj školi sa decom sa oštećenim sluhom. Ubrzo zatim sam krenula da radim u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora “Đorđe Kostić”, i prudružila se njihovom timu. Danas ponosno mogu da kažem da već 7. godinu radim u školi velikog srca ŠOSO “Milan Petrović sa domom učenika”.

Sticala sam iskustva kroz rad sa mnogobrojnom decom i odraslima, profesionalno se usavršavala, ali i samoobrazovala, i tako formirala svoj način rada. Trudim se da uz dobru saradnju sa roditeljima od dece izvučem njihov maksimum, poštujući njihove mogućnosti i individualnost. Svako dete i svaka porodica je priča za sebe, pa joj tako i pristupam.  U radu, kao i u životu, cilj mi je da uvek pomognem koliko god je to u mojoj moći. Moj posao je takav da učim i usavršavam se celog života. Uvek sam za svaku pozitivnu inovativnost u svojoj, a i u srodnim strukama. Trudim se da se stalno usavršavam, ali se takođe ne odričem starih dobrih metoda.

Od velike važnosti je da roditelji budu informisani o tome šta treba da očekuju od svoje dece na određenim uzrastima, da znaju kako da ih podrže i stimulišu, ali i da znaju kada da se obrate stručnjaku ukoliko je to potrebno.

Mama jedne preslatke vragolaste devojčice Sare,

Danijela Rakić Grudić.